Većina učenjaka ashaba, tabi’ina i imama četiri mezheba smatra zabranjenim da osoba pod hajzom ili u stanju džunupluka dotiče Mushaf, a isto tako zabranjenim i da uče Kur’an pa makar i bez doticanja.
Kaže imam en-Nevevi: “Naš stav je da je haram učenje Kur’ana u stanju džunupluka i hajza, svejedno više ili manje, pa makar i dio ajeta. Ovako je rekla većina učenjaka.” (En-Nevevi, el-Medžmu’, 182/2)

To dokazuju brojnim dokazima od kojih su:

Prvi dokaz: Riječi Uzvišenog: “…ne dodiruju ga osim čisti…” (el-Vaki’ah, 79.) Kaže Hafiz Ibn-Kesir, nakon što je od ashaba prenio da se pod tim misli na meleke: “Drugi kažu: “…ne dodiruju ga osim čisti” – čisti od džunupluka i nečistoće. Kažu: “Izraz ajeta je predikat, a značenje mu je: “zahtjev”, odnosno: Nije dozvoljeno da ga dodiruju osim čisti. Kažu: “Pod Kur’anom se ovdje misli na Mushaf.” Takođe je i Muslim prenio od Ibn-Omera, r.a., da je Poslanik, a.s., zabranio da se sa Kur’anom putuje u neprijateljsku zemlju iz straha da ga se neprijatelj ne domogne. (Ibn-Kesir, Tefsiru-l-kur’ani-l-azim, 545/7)
Ako se misli na meleke onda je spominjanje njihove čistoće ovdje išaret o obaveznosti čistoće drugih prilikom njegovog doticanja, jer su drugi još preči za to.

Drugi dokaz: Ono što bilježi Abdullah b. Ebi-Bekr b. Muhammed b. Amr b. Hazm da je u dopisu koji je Allahov Poslanik, a.s., poslao Amr b. Hazmu stajalo: “Kur’an ne dodiruje osim čisti.” (Bilježi ga imam Malik u Muvetti 278/2; Ispravnim ga je proglasio imam Ahmed, a Ibn-Abdu-l-berr kaže: “Učenjaci su ga prihvatili i po njemu se radi.” (El-Istizkar, Ibn- Abdu-l-berr, 458/2)

Treći dokaz: Raširenost ovog propisa među ashabima i tabi’inima, tako da skoro da postoji idžma’ o tome. Govori ashaba o zabranjivanju osobi pod hajzom ili u stanju džunupluka da uči Kur’an ili dodiruje Mushaf su poznati i njihovi govori o tome su u propisu onoga što se pripisuje Poslaniku, a.s.
Ko želi da više o tome pročita neka pogleda Musannef b. Ebi-Šejbe, poglavlje: “Čovjek koji bez abdesta, i žena u hajzu koji dodiruju Mushaf” 256/2, kao i Musannef od Abdurrezzaka, poglavlje: “Da li žena u hajzu i džunub spominju Allaha”, 335/1)

Što se tiče toga da osoba pod hajzom i džunub uče zikrove iz Kur’ana poput adaba kretanje na put: “…Hvaljen neka je Onaj koji ja dao da nam one služe, mi to sami ne bismo mogli postići.” (Zuhruf, 13.)  i kod nevolje: “Svi smo Allahovi i Njemu se vraćamo.” (El-Bekara, 156.) i slično, to je dozvoljeno ako je sa nijjetom zikra, a nije dozvoljeno ako je sa nijjetom učenja Kur’ana. Kaže el-Hatib eš-Šerbini: “Dozvoljeno je ako time ne namjerava učenje Kur’ana, jer ono ne biva Kur’anom osim sa namjerom i određivanjem nijjeta.” (El-Ikna’ fi halli elfazi ebi-Šudža’, 236-237/1)
A Allah, dž.š. najbolje zna.

Dr. Nuh Ali Selman
Muftija Jordana
Broj fetve: 248
Datum: 09.04.2009. g.